Posts
All Comments
Manastir Zaova pripada Braničevskoj eparhiji Srpske pravoslvne crkve i nalazi se nedaleko od Velikog Sela, u blizini magistralnog puta Požarevac-Petrovac.U istorijskim izvorima se prvi put pominje 1467.godine, ali je prema legendi podignut u još u drugoj polovini XIV veka, za vreme vladavine kneza Lazara (1371—1389)
Selo Lisine se nalazi u prosirenom delu kanjona Resave, sto mu daje vrlo atraktivan izgled, na cetiri kilometra od sela Strmosten u opstini Despotovac.Ispod planinskog visa Sokolica, iz kamena izvire snazno Veliko vrelo, koje posle par stotina metra pravi atraktivan vodopad. Voda koja se obrusava, proizvodi veliku buku, te taj vodopad zovu Veliki Buk.
Voda je vremenom napravila veliko udubljenje na kraskoj podlozi, i tu je nastalo malo jezerce. To je najvisi pojedinacni vodopad u Srbiji, visok 18m.
Zbog izuzetne lepote vrelo, recni tok i vodopad su zasticeni kao park prirode. Par stotina metra dalje, ova bezimena recica se uliva u Resavu.
Skoro uz sam vodopad smesteno je nekoliko restorana, opremljenih u etno stilu. U jednom od njih, onom blizem vodopadu, iskoriscena je stena umesto jednog zida, delimicno prekrivena asurom, koja ne smeta malim puhovima da se jurcaju i na taj nacin zabavljaju goste restorana.
Mi smo stigli pred samo padanje mraka, i, iznenadjenje smo dozivelu u vidu svitaca, koji su se prvo primetili ispod krosnji drveca i u stenama, jer je tamo vec pao mrak. Zaista ih je bilo mnogo.
BELJANICA-Lisine
Ђавоља Варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе (блокови). Има их више од две стотине, високе су од два до петнаест метара, а широке од пола до три метара. Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије, око 90 километара југозападно од Ниша. Чине је 202 камене фигуре које су настале дуготрајним и стрпљивим радом природе.
Камени стубови су настали деловањем ерозије на земљиште састављеног од растреситог, али чврстог материјала на коме се налази камење веће величине. Пре више милиона година цело подручије је било средиште снажних вулканских активности, о чему и данас сведоче разнобојне стене у залеђу стубова. Међутим, појава је настала релативно касно, чијем су настанку највише допринели људи. Уништавајући шуму, отворили су пут разорном деловању воде, при чему су крупни комади стена штитили дубље и мекше слојеве земље од удара кишних капи и спирања водом. У тој првој етапи радом кише и ерозијом, урушава се земљиште, сем испод стена, које својом тежином спречавају његово даље осипање. Тако настају пирамиде и/или куле. Камени блокови на врховима стубова служе као кишобран, али водене бујице и даље пролазе између фигура, спирају земљу и чине да временом постају све више. Та појава спада у другу етапу која се састоји у "финалној обради". Наиме, дејством природних сила, пирамиде и куле се још више истањују, тако да на крају остају правилни стубови са каменим капама.
--Pozajmljenao sa stranica Wikipedije-
VLASINSKO JEZERO
Акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. У језеро сваког минута притиче два кубика воде првог квалитета. Власина, Врла, Јерма, Божичка река, Лисинска река и Љуботенска река са њиховим притоцима (око 110 укупно) чине слив језера.
Власинско језеро се налази на територији општине Сурдулица. Језеро, окружено планинама Грамада, Варденик и Чемерник, налази се на 1.213 m надморске висине. Изградња бране 50-их година прошлог века је на положају некадашњег блата Власине створила језеро.
Такозвана плутајућа острва, која настају при дизању водостаја језера су специфичност Власинског језера. Острва су од тресета, продукта вековног распадања маховина тресетница.
На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње Власинско језеро. Језеро чија боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.
-Pozajmljeno sa Wikipedie-
U organizaciji zavoda za zastitu spomenika kulture Smedereva u okviru dana evropske bastine, organizovana je voznja Dunavom.
Hotel Smederevo sada sasvim zapusten i oronuo i.
